Imunitet

 

ŠTA JE IMUNITET (IMUNOLOŠKI SISTEM)?

Imunitet (imunološki sistem) ima osnovnu ulogu da prepozna i štiti organizam od mikroorganizama (bakterija, virusa, gljivica ,parazita), njihovih produkata-toksina ili nekih drugih stranih materija koje dospevaju u telo. Pored toga, imunološki sistem ima veliku ulogu i u odbrani od sopstveno izmenjenih (tumorskih) i oštećenih ćelija.

Strane materije koje ulaskom u organizam izazivaju odbrambenu reakciju – imuni odgovor nazivaju se antigeni. To su zapravo molekuli koji se nalaze kao deo bakterija, virusa, parazita, alergena i koje  organizam prepoznaje kao strane i štetne materije.Kao odgovor na to, jedna je od reakcija imunog sistema stvaranje antitela koja vezuju te antigene i na taj način ih neutrališu.

Urođeni i stečeni mehanizmi odbrane organizma od stranih ogenasa međusobno su povezani, zajedno deluju i jedan drugog stimulišu.

 

Osnovna podela imuniteta:

  1. Urođeni (nespecifični) imunitet
  2. Stečeni (specifični) imunitet

Urođeni ili nespecifični imunitet prisutan je u organizmu od rođenja do kraja života. Učestvuje u ranoj fazi odbrane od infekcije, sprečava prodor mikroorganizama u telo i pospešuje delovanje stečenog imuniteta. Spreman je da po potrebi neutrališe mikroorganizme ili toksine, ali nije specifičan ni za jednu vrstu mikroorganizama, reaguje uvek na isti način.Ne ostvaruje  memorijski zapis o susretu sa stranim agensom (antigenom). Imunitet će na isti način reagovati na različite anitigene bez obzira da li se prvi put sreće sa njima, ili je već ranije bio izložen njihovim prisustvom.

Komponente urođenog imuniteta uključuju kožu, želudačnu kiselinu, enzime koji se nalaze u suzama, sluz i refleks kašlja, određene vrste leukocita (NK-prirodne ćelije ubice, eozinofili, neutrofili, bazofili, monociti), citokine i sistem komplementa.

Stečeni ili specifični imunitet u organizmu se razvija tokom života.Učestvuje u kasnoj fazi odbrane od infekcije.Ima sposobnost razlikovanja antigena.Ostvaruje memorijski zapis o susretu sa antigenom i svaki put reaguje brže i efikasnije.

Stečeni imunološki odgovor se deli na:

  • Humoralni imunološki odgovor (posredovan B limfocitima koji stvaraju antitela)
  • Ćelijski posredovan imunološki odgovor (T limfociti)

Humorni imunitet se takođe naziva i imunitet posredovan antitelima. Uz pomoć  Th limfocita, B limfociti se pretvaraju u plazma ćelije koje mogu proizvesti antitela protiv određenog antigena. Humoralni imuni sistem reaguje na antigene iz patogena koji slobodno cirkulišu ili su izvan zaraženih ćelija. Antitela koja proizvode B limfociti vežu se za antigene i na taj način ih neutrališu.

Ćelijski imunitet nastaje unutar zaraženih ćelija i glavnu ulogu u ovom odgovoru imaju T limfociti.

T limfociti ne stvaraju antitela, već luče supstancije koje se nazivaju citokini. Ti molekuli deluju kao posrednici između ćelija i uništavaju oštećene ćelije, ili podstiču druge ćelije imunog sistema na imuni odgovor.

 

Postoje dve vrste imuniteta:

  1. Aktivan imunitet
  2. Pasivan imunitet

Aktivan imunitet nastaje posle preležane zarazne bolesti ili vakcinacijom. Vakcinacijom se stvara imunitet sličan onom nakon prirodnog oboljevanja, ali bez izlaganja bolesti i njenim komplikacijama. Nakon preležane bolesti ili vakcinacije u organizmu ostaju antitela, pa se od iste bolesti  ne može oboleti ili nastaje imunost na tu bolest izvesno vreme.

aktivan-imunitet

Pasivan imunitet je kada osoba poseduje antitela na bolesti, ali ih nije proizvela svojim sopstvenim imunim sistemom. Prenos antitiela sa majke na dete kroz placentu je jedan od primera ovog imuniteta. Osoba može dobiti pasivni imunitet upotrebom seruma koji sadrži već formirana antitela na specifični antigen. Sprovodi se npr. nakon ujeda zmije ili povreda koje mogu biti podloga za razvoj tetanusa.

pasivan-imunitet

IMUNOLOŠKI SISTEM – POREMEĆAJI

Poremećaji imunološkog sistema se mogu manifestovati kao:

  1. Autoimune bolesti
  2. Alergija                  
  3. Imunodeficijencija

Imuni sistem kada pravilno funkcioniše, reaguje na razne pretnje, uključujući viruse, bakterije, gljivice i parazite i razlikuje ih od sopstvenog zdravog tkiva u telu.Kod poremećenog ili nekontrolisanog imunog odgovora može biti usmeren i ka sopstvenim antigenima, znači da imuni sistem greškom napada zdrave ćelije. Odgovor na sopstvene antigene naziva se autoimunost, a poremećaji koji su izazvani ovakvim odgovorom nazivaju se autoimune bolesti.

Alergijske bolesti poput alergijskog rinitisa, astme i ekcema su veoma česte.One zapravo predstavljaju buran imuni odgovor na antigene koji nisu potencijalo opasni (npr.polen trave, buđ, dlake kućnih ljubica, određena hrana, otrovi insekata).

Imunodeficijencija se javlja kada imuni sistem nije toliko jak kao normalan, što rezultira ponavljajućim i po život opasnim infekcijama,  . Uzrok imunodeficijencije može biti genetske bolesti, poput teške kombinovane imunodeficijencije, infekcija HIV virusom  ili upotreba imunosupresivnih lekova.

Laboratorijska procena nedostatka antitela ili humoralnog imuniteta

Standardni skrining testovi za nedostatak antitela započinju merenjem nivoa imunoglobulina u krvnom serumu.

Imunoglobulini igraju ključnu ulogu u imunološkom sistemu tela . To su proteini koje proizvode posebne imunološke ćelije koje se nazivaju plazma ćelije kao odgovor na bakterije , viruse i druge mikroorganizme, kao i izlaganje drugim supstancama koje telo prepoznaje kao „strane“ štetne antigene. Ovaj test meri količinu imunoglobulina A, G i M ( IgA , IgG , IgM ) u krvi.

Imunitet - najčešća autoimuna oboljenja

Postoji pet klasa imunoglobulina i nekoliko podklasa:

  1. Imunoglobulin M (IgM) – IgM antitela se proizvode kao prvi odgovor tela na novu infekciju, pružajući kratkotrajnu zaštitu. Povećavaju se nekoliko nedelja nakon infekcije, a zatim opadaju kako počinje proizvodnja imunoglobulina G.
  2. Imunoglobulin G (IgG) – oko 70-80% imunoglobulina u krvi je IgG. Specifična IgG antitela se stvaraju tokom početne infekcije ili drugog izlaganja antigenu.. IgG antitela čine osnovu za dugoročnu zaštitu od mikroorganizama .To je jedini imunoglobulin koji može da prođe placentalnu barijeru i obezbedi pasivnu imunu zaštitu za fetus i novorođenče . Postoje četiri podklase IgG: IgA 1 , IgG 2 , IgG 3 i IgG 4.
  3. Imunoglobulin A (IgA) – se nalaze prvenstveno u pljuvačci, suzama, u sluznicama respiratornog, gastrointestinalnog i genitourinarnog trakta kao i u kolostrumu gde obezbeđuju prvu liniju, tj najraniju odbranu od bakterija i virusa.
  4. Imunoglobulin E (IgE) – se nalazi u neznatnim količinama u krvi čoveka Povišene koncentracije IgE u krvi se javljaju tokom alergijskih oboljenja i u parazitarnim infekcijama. Međutim, normalne vrednosti IgE ne znače da se alergijsko oboljenje može i isključiti, odnosno neophodna je interpretacija u kombinaciji sa ostalim kliničkim nalazima.
  5. Imunoglobulin D (IgD) – antitela se nalaze u veoma niskim koncentracijama i nalaze se između ostalog na nekim ćelijama imunog sistema gde se pretpostavlja da učestvuju u njihovom razvoju i sazrevanju, ne određuje se rutinski.

 

Procena ćelijskog imuniteta. Najjednostavniji test za procenu mogućih smanjenja ili odsustva limfocita je kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom. T-limfocita obično uzrokuje smanjenje ukupnog broja limfocita .Ovo se može potvrditi upotrebom protočne citometrije sa markerima specifičnim za različite tipove T-ćelija(određivanje zastupljenosi subpopulacije  limfocita u perifernoj krvi).

Poremećaj sistema komplementa – Sistem komplementa obuhvata preko trideset cirkulišućih i membranskih proteina Uloga komplementa je dvojaka: aktivan je u odbrani od raznih infektivnih agenasa, međutim učestvuje i u nastajanju različitih oboljenja (alergija, autoimunih bolesti), jer povećana aktivacija sistema komplementa može dovesti do oštećenja tkiva Od pojedinačnih komponenti najčešće se određuju C3 i C4 komponente komplementa, dok je ukupni komplement CH 50 skrining test za ukupnu aktivnost sistema komplementa.

2003-2015 © Copyright - DiaLab Beograd

PATRONAŽNA SLUŽBA:        064 25 00 470