autoimune bolesti

 

Imuni sistem predstavlja kompleksnu odbrambenu jedinicu našeg organizma koja se bori protiv infekcija, virusa i bakterija i čija je misija da nas zaštiti od napomenutih napadača. Bez prirodne odbrane koju čini imuni sistem, telo bi „razložili“ na osnovne hemijske komponente u jako kratkom roku. Čovekov imuni sistem radi 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji. Iako rad imunog sistema nikad ne privlači mnogo pažnje, pad se uvek primeti.

Osnovni elementi imunog sistema su:

  1. timus,
  2. slezina,
  3. limfni sistem,
  4. koštana srž,
  5. bela krvna zrnca (leukociti),
  6. antitela (imunoglobulini),
  7. sistem komplementa i
  8. hormoni.

Najvažnija, a ujedino i najjača “vojska” našeg imunog sistema su bela krvna zrnca (leukociti) koji se stvaraju iz koštane srži. Leukociti hvataju i uništavaju viruse, bakterije ili bilo koje druge nepoželjne mikroorganizme u našem telu, iz kog razloga će njihov broj biti povišen kada smo bolesni ili nam se u telu dešavaju određeni upalni procesi.

 

Zbog čega nastaju bolesti imunog sistema?

Kada imuni sistem ne funkcioniše onako kako bi trebalo, takvo stanje organizma naziva se poremećajem imunog sistema. Do poremećaja imunog sistema može doći zbog niza razloga, a mi ćemo navesti one najčešće:

  • Imate previše aktivan imuni sistem. Ovaj slučaj je česta pojava kod alergijskih reakcija. Alergije su rezultat preteranog reagovanja imunog sistema na određeni stimulans. Ukoliko ste rođeni sa određenim genima, vaš imuni sistem može reagovati na spoljašnje supstance koje su generalno bezazlene. Te supstance se nazivaju alergeni. Alergijska reakcija je najbolji primer previše aktivnoog imunog sistema. Prašina, buđ, polen su samo neki primeri čestih alergena. Oboljenja koja nastaju pod uticajem alergena su:
  • Oboleli ste od bolesti koja napada vaš imuni sistem. Ako je reč o ovom oboljenju, takvo stanje se naziva stečenom imunodeficijencijom.
    • Privremeno stečena imunodeficijencija – Predstavlja stanje karakteristično za osobe koje su prošle hemoterapiju ili su koristile određene lekove koji se koriste kao tretman za razna kancerogena stanja. Takođe, privremeno stečena imunodeficijencija može da se desi osobama nakon transplantacije organa koje su na terapiji lekovima za prevenciju odbacivanja doniranog organa. Razne infekcije, kao što je grip, mononukleoza i boginje mogu oslabiti imuni sistem na određeno vreme. Imuni sistem se isto može oslabiti ukoliko pušite, konzumirate alkohol ili se nepravilno hranite.
    • HIV / virus humane imunodeficijencije – Ovaj vrlo poznat virus spada u stečenu infekciju koja napada bela krvna zrnca što eventualno dovodi do kolapsa celokupnog imunog sistema zaražene osobe. Ljudi koji boluju od HIV-a mogu ozbiljno da se razbole od najbezazlenijih oboljenja, poput gripa ili prehlade.
  • Rođeni ste sa lošom funkcijom imunog sistema
    Ukoliko je vaš imuni sistem od početka života slab, takvo stanje automatski se svrstava u nešto što se zove primarna imunodeficijencija. Ova vrsta imunološke bolesti javlja se od samog rođenja. Imuni sistem dece rođene sa ovom bolešću je u neprestanoj opasnosti od infekcija od strane bakterija, virusa i gljivica jer su u deficitu belih krvnih zrnaca.
  1. Astma – Jedan od glavnih uzročnika astme jesu alergeni, poput polena, prašine i duvanskog dima. Ovi alergeni teraju osobu koja boluje od astme na kašalj, otežano disanje i druge poteškoće vezane za respiratorni sistem.
  2. Ekcem – Veliki broj ljudi pati od ekcema koji uzrokuje svrab kože poznatiji pod nazivom atopijski dermatitis. Alergeni su glavni uzrok ovog dermatoznog stanja.
  3. Alergijski rinitis – Kijanje i curenje nosa su najčešći simptomi ove bolesti koja čini da vaši nosni kanali nabubre i oteknu, najčešće pod uticajem alergena koji se nalaze u zatvorenom prostoru kao što je prašina, buđ i životinjska dlaka.
  • Vaš imuni sistem napada vaš organizam. Takvu pojavu zovemo AUTOIMUNA BOLEST (AB). Nijedna grupa bolesti nije podmuklija od autoimunih bolesti. Teško ih je lečiti, a progresivan gubitak fizičke i mentalne funkcije je čest ishod. Za razliku od srčanih oboljenja, raka, gojaznosti i dijabetesa tipa II, u slučaju autoimunih bolesti telo sistematski napada samo sebe. Pogođeni pacijent skoro sigurno gubi.

 

Kako nastaju autoimune bolesti? 

Kada organizam napada zdrave, normalne ćelije takvo stanje nazivamo autoimunom bolešću. Uzrok nastanka autoimunih bolesti se ne može precizno ustanoviti, ali najverovatnije je reč o kombinaciji genetskih faktora i nekog spoljašnjeg faktora koji predstavlja okidač („triger“) za početak nastanka oboljenja, iz kog razloga moderna nauka smatra da je uzrok autoimunih bolesti, u najopštijem smislu – nepoznat. Autoimune bolesti su češće kod žena i često se javljaju u porodicama, što znači da i nasledni faktor ima značajnu ulogu u nastanku bolesti.

Često neke autoimune bolesti kao što je sistemski eritemski lupus (SLE) i multipla skleroza imaju nasledni karakter,dok drugi tipovi autoimunih bolesti nastaju pod uticajem spoljašnjih faktora kao što je infekcija i/ili izlaganje određenim hemikalijama/lekovima.
Neke autoimune bolesti napadaju samo jedan organ diabetes mellitus tip 1 napada samo pankreas), dok druge kao što je sitemski eritemski lupus pogađa ceo organizam.

Laboratorijska dijagnostika autoimunih bolesti

Laboratorijska dijagnostika autoimunih bolesti (AB) ima značajnu ulogu u otkrivanju, lečenju i praćenju obolelih pacijenata. Simptomi poput umora, bolova u mišićima, oticanja i crvenila mogu biti znaci autoimune bolesti. Simptomi mogu doći i nestati s vremenom. Zato je važna pravovremena dijagnostika ovih bolesti.

Postoji više od 80 različitih autoimunih bolesti. Često se njihovi simptomi preklapaju, što im otežava dijagnozu. Laboratorijski testovi koji detektuju autoantitela mogu pomoći lekarima u dijagnostici ovih stanja.

Najčešći tipovi autoimunih bolesti (AB) su dati tabelarno.

autoimune bolesti

Simptomi – nespecifični problem u dijagnostici autoimunih bolesti 

Neki rani simptomi mnogih autoimunih bolesti su vrlo slični, kao što su:

  • umor
  • bolni mišići
  • otok i crvenilo
  • niska temperatura
  • problem sa koncentracijom
  • ukočenost i trnce u rukama i nogama
  • gubitak kose
  • osip na koži

Neke autoimune bolesti imaju jedinstvene simptome npr. diabetes mellitus tip 1-pojačana žeđ, poliurija, gubitak telesne mase; inflamatorne bolesti debelog creva izazivaju bol u trbuhu, naduvenost i dijareju.

Kod autoimunih bolesti poput psorijaze ili reumatoidnog artritisa, simptomi mogu doći i nestati. Period simptoma naziva se buđenje („flare up“). Period kada se simptomi primire naziva se remisija.

Prevencija – zdrav način života

Simptomi poput umora, bolova u mišićima, oticanja i crvenila mogu biti znaci autoimune bolesti. Simptomi mogu doći i nestati s vremenom i zato je važna pravovremena dijagnostika ovih bolesti, pomoću specifičnih autoantitela.

Tretmani uključuju lekove za smirenje prekomernog imunog odgovora (imunosupresivni lekovi) i antiinflamatorne lekove (NSAIL).

Jedina prevencija je zdrav životni stil koji podrazumeva dobro izbalansiranu ishranu uz dovoljan unos tečnosti, umerenu fizičku aktivnost i kvalitetan san. Sve navedene stavke utiču na imunitet i jačaju ga, kako bi on mogao da štiti vaše telo na optimalan način.

S druge strane, ako bolujete i dijagnostikovana vam je neka bolest imunog sistema, važno je da se takođe pridržavate zdravog načina života kako biste usporili njeno napredovanje te ublažili određene tegobe.

2003-2015 © Copyright - DiaLab Beograd

PATRONAŽNA SLUŽBA:        064 25 00 470