Štitasta žlezda

Štitasta žlezda: građa

Štitasta žlezda lat. Glandula thyreoidea je najveća endokrina žlezda u našem organizmu. Smeštena je u prednjem delu vrata , ima oblik leptira i teška je između 15 i 20 g. Vaskularizacija štitaste žlezde je veoma dobra. To je organ sa najvećim krvnim protokom po gramu tkiva u ljudskom organizmu. Jedinstvena je po tome što pravi depo svojih proizvoda, čime se obezbeđuje ravnomerno snadbevanje tiroidnim hormonima, za razliku od drugih endokrinih žlezda koje svoje proizvode izlučuju direktno u cirkulaciju. Za njeno funkcionisanje je neophodan jod. Ova žlezda proizvodi tri hormona od kojih su dva proizvod ćelija tiroidnih folikula, trijodtironin i tiroksin.

Na rođenju i kasnije štitasta žlezda ima oblik leptira koji čine desni i levi režanj povezani istmusom koji prolazi ispred dušnika i ispod grkljana.

Potencijal uvećanja tiroidne mase je veliki, tako da u nefiziološkim stanjima žlezda može postići masu od  nekoliko stotina grama.

Štitasta žlezda

Na zadnjoj površini štitaste žlezde smeštena su mala ovalna telašca koja se zovu paratiroidne žlezde. Uobičajeno iza svakog režnja štitnjače nalazimo po dve paratiroidne žlezde (gornja i donja), sveukupno četiri (težina od 30 do 80 mg). Paratiroidne žlezde luče parathormon (PTH) koji reguliše normalnu koncentraciju kalcijuma u krvi.

Štitasta žlezda: hormoni

Folikularne ćelije štitaste žlezde luče dva hormona: tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), za čiju sintezu je neophodan jod. Pod uticajem hormona štitnjače dolazi do povećane sinteze i razgradnje proteina, podstiče se metabolizam masti i ugljenih hidrata, stimuliše rast i diferencijacija tkiva, naročito nervnog sistema. Dakle, hormoni T3 i T4 utiču na rast i razvoj organizma, kretanje, spavanje, kardiovaskularni sistem, mozak,
sistem oragana za varenje i rad ostalih žlezda npr. polnih žlezda.

Lučenje hormona štitnjače reguliše hipofiza preko tirostimulišućeg hormona (TSH), koji je pod nadzorom hipotalamusa , putem hormona koji oslobađa tireotropin (TRH-thyrotropin releasing hormone). Regulacija lučenja hormona štitaste žlezde se odvija mehanizmom negativne povratne sprege: manju količinu hormona T3 i T4 u krvi registruje hipofiza, koja proizvede i izluči u krvotok više TSH, koji će pojačano stimulisati štitnjaču na lučenje hormona T3 i T4.

U cirkulaciji tiroidni hormoni se nalaze u najvećoj meri vezani za nosače (proteine i u manjoj meri lipide). Oko 99,99% tiroksina (T4) je vezano i samo oko 0,001% se nalazi kao slobodan i fiziološki aktivan hormon. Trijodtironin (T3) se nalazi oko 0,05% slobodan i 99,5% vezan.

Štitasta žlezda

Štitasta žlezda: poremećaji rada 

Svaka, čak i minimalna promena građe štitaste žlezde naziva se strumom.
Poremećaji funkcije štitaste žlezde mogu se ogledati kao pojačan rad žlezde (hipertiroidizam) i smanjen rad žlezde (hipotireoidizam). Žlezda može biti uvećana u celosti ili može postojati jedan ili više čvorova, nodozno uvećanje.

HIPERTIREOZA (lat. hyperthyreosis) – predstavlja toksični efekat viška tiroidnih hormona poreklom iz tiroidnih folikularnih ćelija. Tirotoksikoza nije isto što i hipertireoza. To je širi pojam i obuhvata toksične efekte viška tiroidnih hormona bez obzira na poreklo. Najćešći oblik hipertiroidizma je autoimuni hipertiroidizam. Autonomni hipertiroidizam je ređi i češći je u starijih osoba.

Autoimuni hipertiroidizam je autoimuna bolest koja se češće javlja u mlađih žena. Odlikuje se difuzno povećanom štitnjačom, simptomima tirotoksikoze i često promenama na očnim jabučicama. U cirkulaciji osoba sa autoimunim hipertiroidizmom se nalaze antitela koja deluju stimulativno na receptore za TSH (TSH Rc At ili TRAB) na površini tiroidnih folikularnih ćelija. Kod ovih osoba TSH je u negativnij sprezi sa tiroidnim hormonima i u laboratorijskim nalazima se uočava nizak TSH, a povećane vrednosti tiroidnih hormona.

Uzroci autonomne hipertireoze su multinodozna toksična struma i toksični adenom. Glavna karakteristika multinodozne toksične strume su brojni čvorovi u štitnoj žlezdi koji autonomno, bez kontrole TSH, pojačano luče hormone štitne žlezde.

Simptomi hipertireoze: nervoza, nemir , razdražljivost, umor, malaksalost, nesanica, tremor, pojačano znojenje, opadanje kose, tahikardija, povećan arterijski pritisak, mršavljenje, učetale stolice, poremećaj menstruacije, povećana štitna žlezda (guša) i pritisak u vratu, egzoftalmus (izbočenost očiju, smetnje vida).

Lečenje hipertireoze je moguće na tri načina: medikamentno (lekovima-tirostaticima), radioaktivnim jodom (I-131) i operacijom.

HIPOTIREOZA (lat. Hypothyreosis) je stanje smanjenje funkcije štitne žlezde. Glavni pokazatelj ovog stanja je snižena koncentracija hormona štitnjače (T3, T4, fT3, fT4), te povišena koncentracija TSH. Najčešći uzrok hipotireoze je Hashimotov tireoiditis . To je bolest kod koje zbog poremećenog imunog sistema dolazi do hronične destrukcije tkiva štitnjače uz posledično popunjavanje defekta fibroznim tkivom i limfocitima.

Za bolest su karakteristična pozitivna antitela na tireoglobulin (anti-Tg-antitela) i tireoidnu peroksidazu (anti-TPO-antitela ). Češća je kod žena i učestalost raste sa starosnom dobi. U početku bolesti može se javiti prolazna hipertireoza zbog naglog oslobađanja hormona iz oštećenog tkiva.

Simptomi hipotireoze: slabost, pospanost, umor, depresija, manjak koncentracije, bradikardija, neuredne i bolne menstruacije, smanjen apetit, povećanje telesne mase, konstipacija, bleda i suva koža, otečene ruke i stopala, miksedem (generalizovani otok).

Lečenje hipotireoze se zasniva na hormonskoj supstitucionalnoj terapiji levotiroksinom (Euthyrox i sl.lekovi).

Štitasta žlezda

 

Štitasta žlezda – poremećaji funkcije (“tiha epidemija”)

  • Pravovremena dijagnoza i tretman oboljenja štitaste žlezde su obavezni.
  • Identifikacija disfunkcije štitaste žlezde ( hiper- ili hipotiroidizma ) se zasniva u velikoj meri na laboratorijskom panelu koji obuhvata:
    – TSH
    – T3/T4 ( fT3/ fT4)
    – ANTITELA (anti-Tg, anti-TPO i anti-TSH Rc antitela)
    – TIREOGLOBULIN (TG)
    – KALCITONIN (hCT)
  • Godišnje se u svetu uradi 180 milona TSH i 60 milona FT4 testova i broj testiranja ima trend porasta
  • Održavanje funkcije štitaste žlezde važno je i u trudnoći. Neophodno je pratiti funkciju štitaste žlezde da bi se izbegli brojni problemi u pokušaju da žena zatrudni. Zato merenje tiroidnih hormona i antitela u krvi spada u uobičajene testove kod lečenja neplodnosti.
  • Međunarodna nedelja o značaju štitaste žlezde obeležava se svake godine u svetu i kod nas sa ciljem da se podigne svest o važnosti pravovremenog otkrivanja poremećaja funkcije štitatste žlezde, posebno ako se zna da je lečenje za većinu poremećaja jednostavno, jeftino i efikasno.

2003-2015 © Copyright - DiaLab Beograd

PATRONAŽNA SLUŽBA:        064 25 00 470