Hipertenzija

Šta je hipertenzija?

Hipertenzija je bolest koju karakteriše porast pritiska unutar krvnih sudova (arterija).Kao posledica toga, krvni sudovi se postepeno oštećuju, što pogoduje razvoju kardiovaskularnih bolesti , oštećenju bubrega i oka.Vaskularni sistem je zatvoreni krug u kojem krv pokreće pumpa koja se zove srce.U ovom krugu, artarije nose krv do različitih organa i tkiva, a vene vraćaju krv u srce. Kada dođe do povećanja pritiska unutar arterijskog sistema, onda je reč o hipertenziji.

Arterijska hipertenzija predstavlja stanje u kome je sistolni krvni pritisak viši od 140mmHg, a dijastolni viši od 90 mmHg kod osobe starije od 18 godina koja ne uzima antihipertenzivne lekove.

Prema preporuci Evropskog udruženja za hipertenziju, definicija i klasifikacija arterijske hipertenzije odraslih osoba:

Hipertenzija* Ukoliko  se kategorije sistolnog i dijastolnog pritiska razlikuju težinu hipertenzije određuje ona komponenta krvnog pritiska koja je viša.

Hipertenzija predstavlja vodeći rizik za nastanak infarkta miokarda, angine pektoris razvoj srčane bolesti praćene gušenjem, zamaranjem, malaksalošću. Visok krvni pritisak može da izazove proširenje krvnih sudova koje se naziva aneurizma, ukoliko se pojavi u krvnim sudovima mozga ili aorte može da izazove naglu smrt. Zbog toga je bitna da se hipertenzija blagovremeno dijagnostikuje i leči.

Koji su uzroci hipertenzije?

Prema uzroku nastanka hipertenzija može biti primarna (esencijalna) i sekundarna.

U većini slučajeva 90-95 % visok krvni pritisak je nepoznatog uzroka, koji se naziva primarna hipertenzija. Smatra se da je posledica kombinacije niza naslednih faktora zajedno sa faktorima rizika koji pogoduju razvoju hipertenzije.
Ovi faktori rizika uključuju:

  • povećan unos soli,
  • uzrast,
  • gojaznost (pogotovo abdominalna),
  • visoka glukoza,
  • nizak HDL holesterol,
  • visok LDL holesterol i trigliceridi,
  • nedostatak kalijuma i kalcijuma,
  • smanjena fizička aktivnost,
  • konzumiranje alkohola,
  • stres.

Renin-angiotenzin-aldosteron sistem je osnovni fiziološki mehanizam regulacije krvnog pritiska, nepravilo funkcionisanje ovog sistema jedan je od najčešćih faktora pojave hipertenzije.

Sekundarna hipertenzija nastaje kao posledica raznih oboljenja. Bubrežne bolesti su najčešći uzrok, gotovo sve bolesti bubrega mogu povisiti krvni pritisak, a najčešće hronično zatajenje bubrega ili vaskularne bolesti bubrega.
Sekundarna hipertenzija može biti uzrokovana poremećajem rada nadbubrežne žlezde (Kušingov sindrom, feohromacitom, primarni hiperaldosteronizam), takođe i poremećaj rada štitne žlezde. Primena nekih lekova(npr. oralnih kontraceptiva, kortikosteroidi, NSAIL) i zloupotreba farkološki aktivnih supstanci( kokain, adrenalin, anabolički steroidi).
Sekundarna hipertenzija takođe može nastati tokom trudnoće. Hipertenzija u trudnoći je udružena sa povišenim stepenom morbititeta i mortaliteta majke i ploda. Žene sa preeklampsijom postepeno ili naglo razvijaju visok krvni pritisak i višak proteina u urinu (proteinurija) nakon 20. nedelje trudniće. Nastaje kao posledica defekta placente, usled čega delovi placente dospevaju u cirulaciju majke i izazivaju zapaljenski odgovor, dolazi do disfunkcije endotela i izrazitog suženja krvnih sudova.

U sklopu prenatalnih testova (tripl i kvadripl) koji se rade od 12. nedelje trudnoće može se utrvrditi rizik na preeklampsiju.

Koji su simptomi hipertenzije?

Kod visokog krvnog pritiska simptomi se uglavom ne javljaju zato se ova bolest naziva još i ,,tihi ubica”. Ukoliko postoje simptomi najčešće se ogledaju kroz:

  • glavobolju,
  • zujanje u ušima,
  • osećaj težine u grudima,
  • mučninu,
  • vrtoglavice,
  • kratak dah,
  • brzo zamaranje.

 

Kako se dijagnostikuje hipertenzija?

Analize koje je potrbno uraditi da bi se dijagnosikovala hipertenzija su:

  • Kompletan fizički pregled sa EKG-om,
  • Analize krvi,
  • Analize urina,
  • Ultrazvuk srca,
  • 24h Holter monitoring krvnog pritiska.

Laboratorijski testovi su potrebni radi utvrđivanja opšteg stanja organizma pre početka uvođenja terapije lekovima, da bi se otkrila stanja koja mogu izazvati i/ili pogoršati hipertenzija, takođe da bi se proverilo da li postoje neke komplikacije nastale od strane same hipertenzije. Primeri takvih laboratorijskih testova uključuju:

  1. Kompletna krvna slika(KKS)
  2. Urin i proteini u urinu – radi procene funkije bubrega
  3. Mikroalbumini u urinu, urea, kreatinin, kao i GFR (glomerularna filtracija) – za otkrivanje i pračenje disfunkcije bubrega ili za proveru uticaja antihipertenzivnih lekova na bubrege
  4. Kalijum – nizak kalijum se može primetiti kod Kušingovog singroma, koji je jedan od mogućih uzroka sekundarne hipertenzije. Neki lekovi mogu dovesti do poremećaja ravnoteže elektrolita izazivajući prekomerni gubitak kalijuma.
  5. Glukoza, glikolizirani hemoglobin A1c(Hba1c) – kao pomoć kod dijagnoze dijabetesa i za praćenje kontrole bolesti. Hipertenzija je dosta česta kod dijabetičara i značajno utiče na nastanak i pogoršanje drugih komplikacija dijabetesa.
  6. Lipidni status (holesterol, HDL holesterol, LDL holesterol i trigliceridi) – kako bi se procenio rizik od nastanka ateroskleroze

Laboratorijski testovi koji služe za otkrivanje, dijagnostiku i praćenje stanja sekundarne hipertenzije:

  1. TSH (tireostimulirajući hormon), T3 I T4 – za otkrivanje i praćenje bolesti štitne žlezde
  2. Aldosteron i renin – prekomerno izlučivanje aldosterone može ukazati na tumor kore nadbubrežne žlezda koji kod većine pacjenata izaziva povećan krvni pritisak.Prekomerno izlučivanje renina može se javiti zbog oštećenja bubrega ili suženja bubrežne arterije.
  3. Kateholamini (adrenalin, noradrenalin, dopamin), metanefrin i vanilmandelična kiselina u urinu – za otkrivanje feohromacitoma koji može izazvati epizode teške hipertenzije.
  4. ACTH (adrenokortikotropni hormon) i kortizol – kao pomoć kod dijagnoze Kušingovog sindroma

 

Lečenje hipertenzije?

Kod većine ljudi sa umerenom problemima hiprtenzije osnovna terapija su nefarmakološke mere. One uključuju promenu načina životnih navika, smanjenje telesne težine kod gojaznih osoba, povećanje fizičke aktivnosti, redukcija kuhinjske soli u ishrani, preporučije se prestanak pušenja, smanjen unos kafe i alkohola i zasićenih masnih kiselina.

Kod osoba povišenog i visokog kardivaskularnog rizika uz navedene nefarmakološke mere potrebno je sprovoditi i lečenje lekovima. Nelečena hipertenzija povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti koji dvostruko raste za svako povećanje krvnog pritiska od 20/10 mmHg.

2003-2015 © Copyright - DiaLab Beograd

PATRONAŽNA SLUŽBA:        064 25 00 470